Sukobi s policijom, požari i stotine uhapšenih širom zemlje

Francusku su danas, 17. oktobra, zahvatili masovni ulični protesti, praćeni sukobima demonstranata i policije, paljenjem barikada i oštećenjima javnih objekata. Demonstracije su održane u Parizu, Lionu, Marselju, Renu, Tuluzu i brojnim drugim gradovima, a prema dosadašnjem bilansu (do subote popodne) Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapšene su najmanje 272 osobe.

Na ulice su izašli srednjoškolci, studenti, sindikalci, pripadnici nekadašnjeg pokreta „žutih prsluka“ i građani nezadovoljni rastom troškova života i stanjem javnih službi. Prema izveštajima Rojtersa i agencije AP, na protestima širom zemlje okupile su se desetine hiljada ljudi, ali ukupan broj učesnika još nije zvanično utvrđen. Uoči demonstracija francuske vlasti procenjivale su da bi samo izvan pariskog područja moglo da protestuje do 150.000 ljudi.

Incidenti u Pariz, Lionu, Marselju...

Najteži incidenti zabeleženi su u Parizu, Lionu i Marselju. U francuskoj prestonici demonstranti su razbijali izloge, palili automobile i bacali kamenice i pirotehnička sredstva na policiju. Snage reda intervenisale su suzavcem i vodenim topovima. Posebno napeto bilo je na Trgu Republike, dok su tokom prepodneva formirane i manje, neprijavljene povorke kod Severne železničke stanice i u ulici Ren.

Policijska prefektura Pariza saopštila je da je već do 11 časova uhapsila 61 osobu i sprovela 589 preventivnih kontrola. Uoči protesta vlasti su zabranile neprijavljena okupljanja oko Jelisejske palate, sedišta vlade, Jelisejskih polja i drugih važnih državnih institucija.

U Lionu je policija suzavcem rasterala grupu od približno 300 mladih ljudi okupljenih kod univerzitetskog kompleksa. Tokom dana demonstranti su postavljali prepreke na ulicama, a zapaljena je i turistička kancelarija. U Marselju su zabeleženi napadi na javne objekte, uključujući gradsku kuću i policijsku stanicu. U Renu su demonstranti zapaljenim barikadama blokirali deo obilaznice kod Porte de Villejean, a u pojedinim sukobima policija je gađana kamenicama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova za deo nasilja optužilo je organizovane grupe ekstremne levice. Učesnici protesta, međutim, tvrde da nasilni pojedinci ne predstavljaju većinu demonstranata i kritikuju način na koji policija interveniše.

Podatak o 272 uhapšene osobe predstavlja presek iz sredine popodneva, a ne konačan bilans. Za sada nema ni jedinstvenog, pouzdano potvrđenog broja povređenih u današnjim incidentima.

Kako je počelo?

Današnji protesti rezultat su spajanja dva pokreta koji su nastali gotovo istovremeno, ali iz različitih razloga. Jedan su pokrenuli francuski srednjoškolci, nezadovoljni uslovima obrazovanja, dok je drugi nastao na društvenim mrežama, kao poziv građanima da se pobune protiv visokih cena, posebno goriva.

Srednjoškolski protesti počeli su u drugoj polovini septembra, posle štrajka nastavnika u jednoj školi u Kreteju, u pariskom predgrađu. Nastavnici su protestovali zbog nedostatka zaposlenih, a oko 200 učenika podržalo ih je blokadom škole. Snimci su se brzo proširili društvenim mrežama i podstakli slične akcije širom Francuske. Prema izveštaju televizije TF1, za samo nedelju dana blokade su zahvatile veliki broj obrazovnih ustanova.

Zahtevi učenika odnosili su se na nedostatak nastavnika, preopterećene učionice, loše stanje školskih zgrada i nedovoljna ulaganja u obrazovanje. Deo demonstranata tražio je i promene sistema Parcoursup, preko kojeg francuski maturanti konkurišu za upis na visokoškolske ustanove. Pokret je postepeno prerastao školske okvire, a demonstrantima su se pridružili studenti, roditelji i sindikalne organizacije.

Razmere protesta postale su očigledne početkom oktobra. Prema podacima koje je objavio Mond, 1. oktobra različitim oblicima protesta bilo je obuhvaćeno približno 1.000 obrazovnih ustanova, od kojih su 222 bile blokirane. Istog dana policija je privela 1.949 osoba. U narednim nedeljama protesti su nastavljeni, uz sve češće sukobe demonstranata i policije.

Povratak „žutih prsluka“ i pobuna protiv skupoće

Paralelno sa školskim protestima, na društvenim mrežama širio se poziv na veliki građanski protest 17. oktobra. Prema istraživanju francuske televizije TF1 i lista Mond, jedan od prvih poziva pojavio se još 7. septembra na TikToku, kada je korisnik ove mreže kritikovao visoke cene goriva i predložio zajednički izlazak na ulice.

Poziv je ubrzo povezan sa simbolikom „žutih prsluka“, pokreta koji je 2018. godine pokrenuo višemesečne demonstracije protiv poskupljenja goriva, a zatim prerastao u široku pobunu protiv ekonomskih nejednakosti i politike predsednika Emanuela Makrona. Međutim, današnji protest nije organizovani povratak tog pokreta u njegovom nekadašnjem obliku. Među demonstrantima ima nekadašnjih „žutih prsluka“, ali ne postoji jedinstveno rukovodstvo niti zajednički program svih učesnika.

Kako se približavao 17. oktobar, dva protestna talasa počela su da se povezuju. Srednjoškolci su dobili podršku sindikata, uključujući uticajni CGT, dok su se pozivima na protest pridružili pojedini poljoprivrednici, vozači koji rade preko digitalnih platformi i različite građanske organizacije.

Njihovi zahtevi nisu identični, ali imaju zajedničku osnovu: protivljenje rastu troškova života i nezadovoljstvo kvalitetom javnih usluga. Sindikati traže veće zarade i zaštitu životnog standarda, učenici veća ulaganja u obrazovanje, a ostale grupe mere koje bi ublažile ekonomski pritisak na domaćinstva.

Dodatni izvor nezadovoljstva postalo je postupanje policije prema demonstrantima, posebno maloletnicima. Tokom prethodnih protesta više učenika zadobilo je teške povrede, uključujući petnaestogodišnjaka koji je izgubio šaku usled eksplozije policijske granate. Zbog spornih intervencija otvorene su istrage, a ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez suspendovao je upotrebu pojedinih eksplozivnih sredstava za razbijanje demonstracija.

Francuska vlada tvrdi da radikalne grupe pokušavaju da iskoriste socijalno nezadovoljstvo za izazivanje nasilja. Predstavnici demonstranata i pojedinih sindikata odbacuju takvo poistovećivanje protesta sa nasilnim grupama i optužuju vlast za prekomernu upotrebu sile.

Današnji događaji pokazuju da se nezadovoljstvo francuskih srednjoškolaca povezalo sa mnogo širim ekonomskim i socijalnim pitanjima. Ipak, za sada nije jasno da li će različite grupe uspeti da održe zajednički protestni pokret ili će se, posle današnje mobilizacije, vratiti svojim odvojenim zahtevima.